Родословни изрази

Преци

	Отац	Мајка
	Деда	Баба
	Прадеда	Прабаба
	Чукундеда	Чукунбаба
	Наврндеда	Наврнбаба
	Курђел	Курђела
	Аскурђел	Аскурђела
	Курђуп (Курђун)	Курђупа (Курђуна)
	Курлебало	Курлебала
	Сукурдов (Сукурдол)	Сукурдова (Сукурдола)
	Сурдепач	Сурдепача
	Панђупан	Панђупана
	Омжикур	Омжикура
	Курајбер	Курајбера
	Сајкатава	Сајкатавка
	Бели орао	Бели орао

Потомци

	Син	Ћерка
	Унук	Унука
	Праунук	Праунука
	Чукунунук	Чукунунука
	Наврнунук (Беле пчеле)	Наврнунука (Беле пчеле)

Крвно сродство

Брат (буразер) и сестра - син односно ћерка истих родитеља у односу на њихову другу децу (рођени брат и сестра). Такође су унук односно унука истог деде и бабе у односу на њихове друге унуке (брат и сестра од стрица, ујака, тетке), и тако даље. У неким крајевима су брат и сестра искључиво деца истих родитеља. Тако су онда брат и сестра од стрица, ујака или тетке први рођак односно рођака. Полубрат и полусестра - син односно ћерка једног родитеља (оца или мајке) у односу на другу децу тог родитеља. Стриц (чика, чича) - Очев брат. У неким крајевима се користи и турцизам амиџа. Ујак - Мајчин брат. У неким крајевима се користи и турцизам даиџа. Тетка - Очева или мајчина сестра. Синовац и синовица - За мушку особу: братовљев син или ћерка. Нећак и нећака (нећакиња) - За мушку особу: сестрин син или ћерка. Братанац (братић) и братаница (братичина) - За женску особу: братовљев син или ћерка. Сестрић и сестричина - За женску особу: сестрин син или ћерка.

Духовно сродство

Кум и кума - Сведоци на венчању (венчани кум односно кума) или на крштењу (крштени кум односно кума). Исти изрази се употребљавају и за кумову супругу односно куминог супруга. Кум или кума оне које крштавају или венчавају такође ословљавају са кум односно кума. Кумче (кумић) - Кум односно кума оне које крштавају ословљавају са кумче или кумић. Кумашин и кумашинка - Кум или кума оне које венчавају ословљавају са кумашин односно кумашинка. Побратим и посестрима - Када неко нема рођеног брата или сестру а постоји особа са којом се пази и поштује, онда је раније био обичај да се побратиме и/или посестриме у цркви уз присуство свештеника. То их од тада обавезује да се узајамно односе као рођена браћа односно сестре.

Законско сродство

Очух и маћеха - Мајчин супруг односно очева супруга под условом да нису биолошки отац односно мајка детету. Пасторак и пасторка - Син односно ћерка од супружника коме није отац односно мајка. Поочим и помајка - Муж и жена који су усвојили дете коме ни једно од њих није биолошки родитељ. Усвојење може да буде зато што посинак или поћерка немају живе родитеље или зато што поочим или помајка немају сопственог порода. Посинак (усвојеник, посвојче) и поћерка (усвојеница, посвојче) - Особа (дете или одрасла особа) коју су усвојили муж и жена који тој особи нису биолошки родитељи.

Некрвно сродство

Стрина - Жена од очевог брата тј. стрица. Ујна - Жена од мајчиног брата тј. ујака. Теча (тетак) - Муж од очеве или мајчине сестре тј. тетке. Девер - Мужевљев брат. Јетрва - Жена од мужевљевог брата тј. девера. Деверичић и деверична - Син односно ћерка од мужевљевог брата тј. девера. Шурак - Женин брат. Шурњаја - Жена од жениног брата тј. шурака. Шураковићи - Деца од жениног брата тј. шурака. Свастика - Женина сестра. Пашеног (паша, баџо) - Муж од женине сестре тј. свастике. Свастић и свастичина - Син односно ћерка женине сестре тј. свастике. Заова - Мужевљева сестра. Заовић и заовичина - Син односно ћерка од мужевљеве сестре тј. заове. Свекар и свекрва - Мужевљеви отац и мајка. Таст и ташта - Женини отац и мајка. У неким крајевима пунац и пуница. Зет - Муж од ћерке, унуке, сестре, синовице, нећакиње, сестричине. Снаја (снајка, снаха) - Жена од сина, унука, брата, синовца, нећака, братанца. Пријатељ и прија - Отац односно мајка од синовљеве жене тј. снаје, или од ћеркиног мужа тј. зета.

Родословне заједнице

Племе - Првенствено територијално-економско-управна друштвена организација састављена од више братстава и родова различитог порекла, мада их често повезује предање о заједничком претку. Формирала су се више коа последица економске нужде и географских прилика, него на родовској основи. Интегритет племену даје заједничка имовина, племенски старешина, крсна слава, предање о заједничком претку као и заједнички интереси и солидарност у односу на суседна племена и друге непријатеље. Братство - Првенствено родовско-територијална друштвена заједница састављена од више родова. Припадници братства верују да потичу од истог претка (што је често истинито и поткрепљено историјским чињеницама али није увек), мада има и родовски и етнички мешовитих братстава. Насељавају једно или више насеља. Имају свог старешину. Имају заједничко, братственичко презиме. Заснивање унутар братства није било дозвољено. У извесном смислу је еквивалент клановима у западној традиционалној култури. Род (фамилија) - Сродничка заједница састављена од више породица чији чланови имају заједничког претка. Имају заједничко, родовско презиме. Међусобно не могу ступати у брачне односе. У традиционалном друштву живели су заједно у оквиру истог насеља. Породица - Сродничка заједница састављена од две или више генерације (колена). Живе у оквиру заједничног домаћинства. Фамилија - (Род) Родбина - Рођаци по мушкој линији. Својта - Удајом или женидбом ствара се сродство између две породице. Чланови двеју породица које су се ородиле, спријатељиле удајом или женидбом своје деце зову се међусобно пријатељи или прије тј. својатају се. Ово сродство назива се понегде још и танка крв или женска лоза. Тазбина - За мушку особу: крвна родбина жене. Ујчевина - Рођаци по мајци односно женској линији. Стричевина - Рођаци по оцу односно мушкој линији

Имовински изрази

Дедовина - Имовина наслеђена од деде односно његових предака. Очевина - Имовина наслеђена од оца односно његових предака. Мајчевина - Имовина наслеђена од мајке односно њених предака.

Остало

Посмрче - Дете које се родило након смрти оца. Копиле - Дете коме се незна отац или које је рођено ван брака. Сироче - Дете коме оба родитеља нису жива. Нахоче - Нађено дете. Дете које су родитељи оставили. О правим и другим називима (тј. „називима”) предака … / „аскурђелизми” Од два, једина универзална, облика повезаности људи – сродства и друштвености – први је старији и са њим настаје и људски род уопште. Двополни „пар”, повесно доста касније обредно формализован као брачна заједница („брак”), природно је имао свој „пород” и те две категорије сматрамо „породицом” а њихови односи које називамо породичним, основно су језгро „родбине” у које улазе и браћа и сестре родитеља, њихови родитељи и деца браће и сестара, али и спона са ширим кругом у који се ступа међу–полним, тј. брачним везама, са „сродбином” („својтом” ). Сродство, пак, траје и временски па су, тако, сви прет-ходници – „преци” , једнина „предак” (именица је само мушког рода). Називи сродника, речи којима се они означавају, изузетно важан лексички фонд, сложен колико је сложена сродничка структура и богат колико су богати сроднички односи особа са којима се одржавају активни контакти. Иако упрошћавање сродничке терминологије не мора обавезно да следи друштвени развој ипак, економија развоја језика појединих народа и средина, највише је израз и развоја цивилизације. Код народа у чијим се језицима смањује број падежа и акцената, поједностављују придевске и глаголске промене, или и сасвим губе неке од ових промена – рецимо, у енглеском – сличним током је ишло и са сродничким називима, утолико пре што се и осећање сродности сужавало скоро на основни круг, изван кога је „uncle” и стриц, и ујак, и тетак, „ount” тетка, ујна и стрина, „nephew” – синовац/братанац, нећак/сестрић а „cousin” – било који рођак! Већ из ово неколико објашњења видимо колико су, и то у живој употреби, називи сродства разуђенији у нашем, српском језику (хрватски је нешто оскуднији), а Англо–Саксонац може само да „скине капу” претходно наведеном српском разликовању сродничких термина за братову децу у односу на стрица („синовац”/„синовица”, у односу на тетку они су „братић”, „братанац”/„братична”, „братаница”) и сестрину децу за ујака („нећак”/ „нећака” – док су за ову тетку они „сестрић”/„сестрична”) … те занеми од чуда код разлике између „зета” и „свâка” да не говоримо о запрепашћењу пред нашим „стричевићима”, „шураковићима”, „пашеножићима” и стотинама других назива српског сродничког називља (поготово у источно–херцеговачком, динарском говору) који је, без хвале (јер ће то неки тумачити и као заосталост!) – један од заиста најразвијенијих у свету … Простор нам не дозвољава да се иоле више задржимо на овој бескрајно занимљивој материји али смо морали изложити макар њен увод да бисмо одговорили на питања више читалаца о називима предака за које сматрају да су посебно битни за утврђивање корена. До „деде” и „бабе” још се некако и оде али шта је са њиховим претходницима? Тако нам је, својевремено, један читалац доставио читаву табелу с насловом „Називи родбине у родослову”, да би од редног броја 7 до редног броја 12, као такође равноправне, навео, без наводника: наврндеда–наврнбаба, курђел–курђела, аскурђел–аскурђела, курђуп–курђупа, курдлебало–курдлебала, сукурдов–сукурдова и сурдепач–сурдепача! У први мах смо се задивили овом благу и помислили да су његови сродници користили и те називе, кад нам паде у очи да је уз наслов ставио и звездицу за напомену на дну: „По Милораду Павићу”. Он, дакле, и не каже да су их, те ти такве, користили његови сродници него је Павићев роман узео као научни извор!!! А то, заиста, не само да није (коректна) етно–графија, тј. записивање аутентичних података, конкретно језичког фонда једне средине, него је то пука „ресавска школа” којом се, као туђим перјем, покрива сопствена недовољна образованост. Али, могли смо и прећи преко тога, па пустити читаоце да из наших текстова сâми (у)виде да таквих измишљотина нема у стварном народном језику – да нам се није обратио и честита старина г. Бранко Берјан из Бруклина који нам је доставио читав списак таквих термина а које је нашао у једној репортажи у нашим „Вестима” од пре две и по године (у њеном налажењу нам је много помогао г. Златко Блашковић из редакцијске техничке службе). У напису, извесни 66–годишњи пензионер из љубињског краја, из Херцеговине (дакле, извесно: бар колико–толико школован човек а у крају у којем се сачувао управо најчистији, вуковски говор), препричавајући свој сусрет у сновима са давним претком из XVII века, тврди да се „у његовој фамилији” „знају називи предака за 16 колена (пâсова)”, па их, осим, познатих оца, деце, прадеде и чукундеде, такође без знака навода, дословно наводи овако: наврдеда, курђел, аскурђел, курђуп, курлебало, сукурдов, сурдепач, парђупан, ожмикура, курај–бер, сајкатава и бели орао. Да нисмо дошли до изворног текста ове репортаже, још смо и били у недоумици није ли то каква досад неоткривена егзотична српска група али нам је све постало јасно кад смо видели да споменути „зналац” користи екавски а не свој матерњи ијекавски изговор, па наводи да његов покојни предак од пре триста година зна за реч „чукундеда” како се то говори у источнијим а не „шукунђед” што је једини познати облик у југо–западним српским крајевима, да има и термин „курајбер” (који значи нешто сасвим друго, погрдно), да не узимамо у обзир остале крајње сумњиве изразе (од којих су неки можда из циганског, влашког, италијанског или мађарског шатровачког вокабулара) док његов предак – од пре 300 година (у сну: са брадом „као у мандарина”) – зна и за појам „ера” … Такви називи, као и они претходно споменути, само су, међутим, фонд измишљотина и кобајаги шала доконих испичутура како је то тачно приметио историчар Ј. Митровић да су такви односно слични били исписани на зиду једне бачке чарде илити бирцуза. Првопотписани ко–аутор прилога у овој рубрици који је својевремено (1969) успешно одбранио магистарски рад „Терминологија сродства у Срба” (штампан 1991), дакле, одговорно тврди да је то само кафански фолклор који се, ни „под разно”, не сме озбиљно узимати. Уосталом, како смо споменули, сроднички називи па и називи предака живе, и опстају, само нешто дуже од њиховог активног коришћења а претке, у најбољем случају, памтимо као стварне личности тек три–четири генерације уназад … Радомир Ракић, етнолог