Овај блог има за циљ упознавање свих презимењака и сакупљање информација о породичном презимену.
Под "сродством" се подразумијева родбински однос или скуп односа између два или више лица.
С обзиром на основ заснивања сродства ( рађањем или другим путем) говоримо о крвном сродству, сродству по усвојењу, сродству по тазбини, сродству по крштењу, односно духовном сродству или кумству, побратимству и сродству по млијеку.
Све врсте сродства нису свуда подједнако и правно признате, и уколико се одржавају то је зато што имају одређени значај у обичајима народа. Најчешће се под сродством подразумијева крвно сродство; оно је и најзначајнији облик сродства, мада и друге поменуте врсте сродства које настају у различитим животним приликама и обичајима, често стварају такве емотивне односе, који се изједначавају са односима између родитеља и дјеце, или браће и сестара.
КРВНО СРОДСТВО
Крвно сродство настаје рађањем и, према томе, преставља природну везу између два или више лица. С обзиром на настајање, разликујемо директно крвно сродство и побочно крвно сродство.
Директно крвно сродство настаје између лица која потичу једно од другог ( примјер: отац-син-унук, итд)
Побочно крвно сродство настаје између лица која потичу од заједничког претка ( примјер: брат и сестра- заједнички предак- мајка).
Ако сродници потичу од истих предака ( од истог оца и мајке, истог деде и бабе, итд...) онда је побочно сродство пунородно, а ако сродници немају оба претка заједничка, већ им је заједнички само отац или мајка, баба или деда, итд. онда је побочно сродство полуродно ( полубраћа, полусестре...)
Сродници у директном крвном сродству образују лозу или линију - праву линију.
Сродници у побочном крвном сродству образују побочну линију.
У оквиру линија међусобна блискост односно удаљеност сродства рачуна се по степенима-коленима. Број степена се рачуна по броју рођења: колико рођења толико степена. То значи да су два лица у оном степену сродства колико их рођења дијели: оца и сина дијели једно рођење (синовљево) и они су у првом степену сродства у правој линији: брата и сестру дијеле њихова два рођења, и они су у другом степену сродства у побочној линији.
Када се лица схематски представљају рађање означава цртица измедју њих (цртица између знакова којима се представљају лица на схеми)
Отуда бројањем цртица израчунавамо степен сродства. На примјер: двије цртице = два рођења = два степена сродства. У правој линији то су, на пример, деда и унук.
Под "сродством" се подразумијева родбински однос или скуп односа између два или више лица.
С обзиром на основ заснивања сродства ( рађањем или другим путем) говоримо о крвном сродству, сродству по усвојењу, сродству по тазбини, сродству по крштењу, односно духовном сродству или кумству, побратимству и сродству по млијеку.
Све врсте сродства нису свуда подједнако и правно признате, и уколико се одржавају то је зато што имају одређени значај у обичајима народа. Најчешће се под сродством подразумијева крвно сродство; оно је и најзначајнији облик сродства, мада и друге поменуте врсте сродства које настају у различитим животним приликама и обичајима, често стварају такве емотивне односе, који се изједначавају са односима између родитеља и дјеце, или браће и сестара.
КРВНО СРОДСТВО
Крвно сродство настаје рађањем и, према томе, преставља природну везу између два или више лица. С обзиром на настајање, разликујемо директно крвно сродство и побочно крвно сродство.
Директно крвно сродство настаје између лица која потичу једно од другог ( примјер: отац-син-унук, итд)
Побочно крвно сродство настаје између лица која потичу од заједничког претка ( примјер: брат и сестра- заједнички предак- мајка).
Ако сродници потичу од истих предака ( од истог оца и мајке, истог деде и бабе, итд...) онда је побочно сродство пунородно, а ако сродници немају оба претка заједничка, већ им је заједнички само отац или мајка, баба или деда, итд. онда је побочно сродство полуродно ( полубраћа, полусестре...)
Сродници у директном крвном сродству образују лозу или линију - праву линију.
Сродници у побочном крвном сродству образују побочну линију.
У оквиру линија међусобна блискост односно удаљеност сродства рачуна се по степенима-коленима. Број степена се рачуна по броју рођења: колико рођења толико степена. То значи да су два лица у оном степену сродства колико их рођења дијели: оца и сина дијели једно рођење (синовљево) и они су у првом степену сродства у правој линији: брата и сестру дијеле њихова два рођења, и они су у другом степену сродства у побочној линији.
Када се лица схематски представљају рађање означава цртица измедју њих (цртица између знакова којима се представљају лица на схеми)
Отуда бројањем цртица израчунавамо степен сродства. На примјер: двије цртице = два рођења = два степена сродства. У правој линији то су, на пример, деда и унук.
